Savez Astronoma Amatera Srbije

Dana 21. avgusta ove godine povodom 60. godina zooloskog vrta na Palicu priredjena je izlozba astrofotografija. Izlozbu su organizovali clanovi Saveza astronoma amatera Srbije. Izlozba je otvorena u 21 cas i posetioci su imali prilike da vide predivne astrofotografije koje su astronomi amateri iz Srbije, a i sire nacinili u prethodnom periodu. Na fotografijama se mogu videti Mesec, Sunce, pomracenje Sunca, Jupiter, Saturn, Mars, galaksije, magline itd. Ovu izlozbu otvorio je gradonacelnik Sasa Vucinic zajedno sa direktorom zooloskog vrta. Medju gostima bili su i predsednik skupstine grada Subotice, direktor ZOO vrta u Jagodini, konzuli Hrvatske i Madjarske, kao i clanovi Saveza astronoma amatera Madjarske.

Nakon izlozbe posetioci su imali prilike prvi put za 60 godina postojanja zooloskog vrta da obidju i vide zivotinje tokom noci, a na dve lokacije u vrtu su postavljena dva teleskopa. Njutn 200/1000 na EQ6 montazi, u vlasnistvu Dragana Radmilovica, na kome su Dragan i Zoran zajedno radili i pomagali posetiocima, postavljen je na zgradi gde se nalaze zirafe, tako da su pored posmatranja nebeskih tela posetioci mogli da vide i zirafe dok su se setale po svom “dvoristu”. Drugi teleskop Njutn 150/750 na EQ5 montazi, u vlasnistvu Jaroslava Grnje koji je jedan od autora astrofotografija sa izlozbe, bio je pored fontane gde je postavljen i svedski sto za posetioce.

Sa teleskopima posmatrani su te veceri Mesec, Jupiter sa galilejevim satelitima (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto), Andromedina galaksija (M31) i Uran. Posetioci su imali mogucnost i sami da upravljaju teleskopom. Pomocu laserskog pokazivaca Dragan i Zoran su posetiocima objasnjavali karakteristicna sazvezdja na nebu i kako najlakse da se orijentisu na nocnom nebu. Takodje su davali i odgovore na interesantna pitanja posetilaca.

Realizaciju ove izlozbe su pomogli clanovi Saveza i to:

1. Dragan Radmilovic – predsednik Saveza astronoma amatera Srbije
2. Jaroslav Grnja – jedan od autora fotografija iz postavke
3. Srdjan Penjivrag – AD “Milutin Milankovic” Zrenjanin
4. Zoran Tomic – AU “Eureka” Krusevac

Deo fotografija sa izlozbe mozete pogledati na sajtu subotica.info.

Moja prva Letenka

            Letenka je najveći događaj za astronome amatere u Srbiji tokom cele godine. Tada se na jednom mestu okupi veliki broj ljubitelja astronomije i tamnog neba. Ove godine to je bio 10. skup po redu. Letenka je zaista potvrdila svoj epitet najvećeg skupa astronoma u Srbiji (barem po meni). U daljem tekstu videćete zašto.

            Program je bio dobar. Održan je veliki broj predavanja. Ukratko ću reći nešto o, po meni, najzanimljivijim predavanjima.

            Seriju predavanja otvorila je dr Tijana Prodanović, po mom mišljenju jedna od najboljih predavača koje sam ikada slušao (što i potvrđuje njena pobeda na takmičenju Laboratorije slavnih 2008. godine). Ona je pričala o spektrima i spektroskopiji. Ukratko rečeno ona nam je u njenom predavanju ispirčala kako su astrofizičari došli do znanja o svemiru koje imaju danas. Sa sobom je donela i nekoliko primeraka svoje najnovije knjige „Uvod u spektroskopiju za astronome“ koju su posetioci kampa mogli da kupe sa potpisom autorke.

            Predavanje Milije Jovičića o spiralama je bilo jako interesantno. Svojim izlaganjem je slušaocima pokazao gde se sve spirale pojavljuju u prirodi, ali i kako su ih naučnici razumeli i kako one nama pomažu u daljem razumevanju sveta oko nas, pa i samog svemira (na primer spiralne galaksije).

            Dr Dušan Mrđa nam je pokazao kako primenom osnovne fizike možemo zadovoljiti našu radoznalost i da damo odgovor na pitanja tipa „Šta ako…?“. Na primer šta bi se desilo ako se Zemlja malo pomeri od Sunca i kako bi to uticalo na letnji raspust učenika ili šta ako se promeni masa naše planete ili ako se Zemlja, Uran i (nesrećni) Pluton zaustave i padnu na Sunce.

            Aleksandar Zorkić nam je prikazao zaista divne fotografije naše planete. To su prostranstva naše planete koja se mogu slobodno nazvati rajem na zemlji, ali ima i onih za koja bi smo rekli da su nemoguća za život, ali ipak jesu. Tu su bile i slike iz svemira, pre svega satelita najvećih planeta našeg Solarnog sistema. Zapravo priča se odnosila na skoro sve (što je bio i naziv predavanja).

            Uroš Banješević je u večeri trećeg dana kampa održao zanimljivo predavanje o raznim načinima na koji su astronomi tokom istorije postojanja čovečanstva bili kažnjavani. Počevši od Persijskog „meda i mleka u čamcu“, Grčkog kotla u obliku Bika, Sokratovog otrova, Majinih masovnih ljudkih žrtvovanja, giljotine u Francuskoj, pa do modernih vremena i nestanka smrtnih kazni.

            Srđan Prenjivrag nas je bliže upoznao sa budućim misijama koje se spremaju za put u svemir, a koje će organizovati zajedničkim snagama NASA i ESA, kao i postojećim misijama na Marsu i Veneri.

            Članovi astronomske udruge „Anonimus“ iz Hrvatske održali su predavanje na temu supernovih. Naime oni se bave otkrivanjem supernovih i do kampa su otkrili tri supernove. Na kampu su otkrili svoju četvrtu po redu super novu i za to sve čestitke. Predavanje je bilo veoma interesantno.

            Predavanje koje je na mene ostavilo poseban utisak držali su gosti iz Slovačke. Oni su nam objasnili kako možemo da snimamo asteroide, komete i meteore koristeći se ne samo CCD kamerom, već i digitalnim fotoaparatima i običnim TV kamerama. Tokom prezentacije upoznali su nas sa svojim radom, udruženjem astrofoto.sk, uspesima, fotografijama koje su načinili (kao što su fotografije asteroida Beograd, Milanković i Mišković), kao i sa opremom koju koriste za svoja posmatranja. Za vreme kampa uspeli su da naprave snimak meteora. Predavanje je bilo na slovačkom uz prevod na srpski, a prezentacija je bila na srpskom. Siguran sam da nisam jedini koji se zainteresovao za mala nebeska tela našeg sistema i astrofotografiju posle njihovog predavanja.

            Pored ovih predavanja za goste kampa organizovana su noću posmatranja (osobe koje su ponele teleskope, a koje nisu radile astrofotgrafiju, rado su delili svoje posmatračko iskustvo i znanje sa gostima). Najveća atrakcija od teleksopa bila je teleskop „Godzila“. On je u vlasništvu Radana iz Makedonije i to je teleskop od 16 inča. Čak sam čuo i komentar od jednog kampera da je imao nameru da kupi sebi nov teleskop, ali posle susreta sa „Godzilom“ bio je sav zbunjen i nije znao koji da odabere (činimi se da je došlo do promene plana kod nabavke teleskopa). Poslednje večeri organizovan je i maraton. Nažalost zbog umora i nervoze nisam prisustvovao ovom događaju tako da ćete o njemu morati da pročitate u nekom drugom izveštaju.

            Prof. dr Miroslav Filipović iz Australije je posetio kamp. Održao je predavanje o astrobiologiji, zapravo više neka vrsta diskusije sa publikom nego predavanje. Na kraju se to predavanje pretvorilo u razgovor o skoro svemu, jer je svojim izlaganjem jako zainteresovao kampere tako da su do duboko u noć ostali da razgovaraju sa njim, što je značajno poremetilo raspored (koji je već bio poremećen) i oduzelo publiku drugim predavačima.

            Jedina, ali krupna, mana ovom kampu jeste loša organizacija predavanja. Kamperi nisu bili dobro upoznati sa programom predavanja. Programi su inače bili okačeni na lošim pozicijama. Sa predavanjima se kasnilo. Ne znam tačno koji su razlozi, ali jedan od njih je bila vrućina, što je po meni neopravdano jer se zna da je preko leta uvek toplo i vrućina. U subotu po planu predavanja su trebala da počnu u 11 sati, ali počeli su negde oko pola 7 uveče, što je poremetilo i predavače, ali i publiku. Neka predavanja nisu ni održana. Na primer nije održano predstavljanje astronomskih društava. Najviše mi je žao nisam imao priliku da predstavim najmlađe astronomsko društvo u Srbiji koje je zasita ostvarilo dobre uspehe (nije mi želja da se hvalim, a o tome ima i na sajtu AM da se pročita). Zatim neka predavanja su odložena tako da su održana baš kasno, kao što su moja predavanja o Ekonofizici i Astronomiji iz fotelje koje sam održao oko 1 sat posle ponoći. Ne kažem da su baš preterano interesantna, ali sam doživo da mi je polovina publike (koje je bilo inače malo, na prste da izbrojiš) spavalo, a četvrtina je bila nezainteresovana. Čuo sam od starijih i iskusnijih učesnika da je to neki vid tradicije na Letenci. Ipak neke tradicije ne treba održavati.

            Veliki broj kampera nije imao priliku da uđe u mobilni planetarijum koji je donet. Nažalost očekivao sam, kao i još neki drugi kamperi da će ostati barem malo duže (npr. duže od pola dana), ali planetarijum nije ni toliko bio na kampu. Možda je bio samo par sati. To je veliki propust DAS-a čiji je ovaj planetarijum vlasništvo.

            Sve u svemu može se reći da je ovogodišnja Letenka bila odlična. Nadam se da će i naredna Letenka biti ovako dobra i da će se konačno prekinuti tradicija sa kašnjenjem predavanja i njihovom lošom organizacijom. Do narednog sutra želim svim astronomima, vedro nebo i zvezdane noći.

Zoran Tomić, student ekonomije

AU Eureka-Kruševac